| Meaning | |
|---|---|
| Afrikaans | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | afr: wees |
| Bulgarian | |
| has gloss | bul: Битие, в най-общ и понятен смисъл, е една от основните философски категории за обозначаване на обективната реалност съществуваща независимо от човешкото съзнание. Казано с други думи в онтологията се изучава битието, битието като всичко което може да се каже, че Е, независимо дали трансцедентално или иманентно. |
| lexicalization | bul: битие |
| Czech | |
| has gloss | ces: Bytí jako podstatné jméno (řecky to einai, latinsky esse, německy das Sein) je filosofický výraz pro celek všeho, co bylo, jest a bude. Jakkoli se člověk s bytím setkává v nejrůznějších jsoucnech, událostech a zkušenostech, filosofie přemýšlí i o tom, co je spojuje a přesahuje právě jakožto bytí. Tato část filosofie se tradičně nazývá ontologie, z řeckého ón, ontos – jsoucí. Filosofie začíná podle Platóna údivem, který není jen údivem nad tou či onou věcí, ale nad skutečností, že něco vůbec jest. „Jak to, že jest vůbec něco, a ne nic?“ (Leibniz) Tato zdánlivá samozřejmost totiž při bližším přihlédnutí vůbec samozřejmá není. |
| lexicalization | ces: bytí |
| Church Slavic | |
| has gloss | chu: Бꙑт́иѥ сѫщьнъ философьскъ поѧмъ ѥ́стъ |
| lexicalization | chu: Бꙑтиѥ́ |
| Welsh | |
| lexicalization | cym: bod |
| German | |
| has gloss | deu: Der Begriff Sein (griech. to einai, lat. esse - Infinitiv) bedeutet in der Philosophie Dasein, Gegebensein, In-der-Welt-sein, etwas Allgemeines, allem Zugrundeliegendes, aber auch das alles umfassende Höchste (Gott). Im Gegensatz dazu kennzeichnet der Begriff des Seienden (griech. to on, lat. ens - Partizip) einzelne Gegenstände oder Tatsachen. Seiendes kann auch die Gesamtheit des Existierenden, also „die ganze Welt“, bezeichnen, solange dies räumlich und zeitlich bestimmbar ist. Sein ist hingegen das unveränderliche, zeitlose, umfassende Wesen (griech. ousia, lat. essentia) sowohl einzelner Gegenstände als auch der Welt als Ganzes. |
| lexicalization | deu: bestehen |
| lexicalization | deu: Sein |
| lexicalization | deu: formen |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | deu: entscheiden, beschließen |
| lexicalization | deu: gestalten, formen |
| lexicalization | deu: Bestehen, Dasein, Existenz, sein |
| Modern Greek (1453-) | |
| lexicalization | ell: είμαι |
| Esperanto | |
| has gloss | epo: Esto (greke: το ον ) estas io, transcenda, populara, rilatanta al ĉio kaj al individualo. Ĝi estas la plej fundamenta nocio de filozofio klasika. Ĝia ekzisto determinigas ĉion, individualon kaj nenion. Esto estas la plej malgranda konstruanta aĵo de universo kaj same ĝi estas universo. Sciencoj pri esto estas ontologio kaj metafiziko. Difiniado de esto estis diversa dum la historio. Ĝi estis ĉeestigata eĉ kun pensado en racionalismo ("la pensado kaj esto estas la samaĵo"- Parmenido, "Cogito ergo sum"- Kartezio). Nihilistoj parolis ke esto ne estas ("Nenio ekzistas kaj nenio estas konebla"- Gorgio), reistoj, ke ne ekzistas estoj abstraktaj (cinikismo, Tadeusz Kotarbiński), materialismo konvinkigis ke esto estas materia kaj spiritualismo ke ĝi estas spirita. Ĝis la Martin Heidegger filozofio esploris eston. Li atestis ke ĝi estas eraro ĉar esto ne estas certa. Laŭ li estado estas certa kaj esplorado estadon (ontologio fundamenta) estos vera konvinko pri la ekzisto. |
| lexicalization | epo: esto |
| lexicalization | epo: konsistigi |
| lexicalization | epo: esti |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | epo: fasoni |
| lexicalization | epo: lia |
| lexicalization | epo: konfirmacii |
| Estonian | |
| has gloss | est: Olemine (vanakreeka keeles to einai, ladina keeles esse) on see, millega üteldakse traditsiooniliselt filosoofia eelkõige ja ainult tegelevat. |
| lexicalization | est: olemine |
| lexicalization | est: olema |
| Finnish | |
| has gloss | fin: Oleminen on filosofinen, ontologinen termi, joka liittyy läheisesti olemassaoloon tai voidaan tulkita sen kanssa yhteneväksi. Mannermainen filosofia, kuten eksistentialismi, on kuitenkin antanut termille oman erityisen merkityksensä. |
| lexicalization | fin: olla |
| lexicalization | fin: oleminen |
| French | |
| has gloss | fra: Le concept dêtre désigne en général ce que nous ressentons exister dune manière ou dune autre dans la perception, quelle soit sensible ou intelligible. Létude de lêtre est appelée ontologie ou métaphysique. |
| lexicalization | fra: être |
| lexicalization | fra: Etre |
| lexicalization | fra: constituer |
| lexicalization | fra: faire |
| lexicalization | fra: développer |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | fra: former |
| Serbo-Croatian | |
| has gloss | hbs: Bitak ili bivstvovanje (prvi je termin više uobičajen u hrvatskoj, a drugi u srpskoj filozofskoj terminologiji; grč. τὸ ὄν, lat. ens, nem. sein, franc. être, eng. Being) jeste temeljni pojam i predmet proučavanja ontologije. Kako se ontologija smatra fundamentalnom filozofskom disciplinom, to se na bitak može gledati i kao na osnovni pojam i predmet proučavanja čitave filozofije. Od pojma bitka treba razlikovati biće, koje predstavlja konkretnu realizaciju bitka u stvarnosti – ono što po bitku jeste. |
| lexicalization | hbs: bitak |
| Hindi | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | hin: होना |
| Croatian | |
| has gloss | hrv: Bitak, kao filozofski pojam (grč. το ον - to on, particip glagola biti), označuje sve ono što jest, što je izvan ništa. Bitkom kao bitkom se bavi ontologija (opća metafizika). Od pojma bitka treba razlikovati biće, koje predstavlja konkretnu realizaciju bitka u stvarnosti – ono što po bitku jest. |
| lexicalization | hrv: bitak |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | hrv: biti |
| Hungarian | |
| lexicalization | hun: van |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | hun: lenni |
| Ido | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | ido: es |
| lexicalization | ido: esar |
| Indonesian | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | ind: adalah |
| Icelandic | |
| has gloss | isl: Verund (eða skepnur) er hugtak í heimspeki sem almennt á við alla hluti og verur. Hugtakið var notað af t.d. Descartes sem „substantia“ og af Aristótelesi sem „oúsía“ (sem er oftast þýtt sem „skepnur“ í íslenskum miðaldarritum). |
| lexicalization | isl: Verund |
| Italian | |
| has gloss | ita: Quello di essere è un concetto che attraversa tutta la storia della filosofia fin dai suoi esordi. Per quanto già posto dalla filosofia indiana sin dal IX secolo a.C., è alleleate Parmenide che si deve laver dato inizio in Occidente a questo lungo dibattito che percorre i secoli e le diverse culture fino ai nostri giorni. L'Essere è quindi uno dei concetti fondamentali, se non il concetto fondamentale, tra quelli elaborati dalla tradizione del pensiero filosofico occidentale. |
| lexicalization | ita: essere |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | ita: siamo |
| Japanese | |
| has gloss | jpn: エッセ（ラテン語：Esse）は、キリスト教のスコラ哲学における神学用語で、神から事物に付与される「存在性」を意味する。ラテン語の動詞 essere（存在する・ある・コプラ動詞）の不定形である。ヘーゲルやハイデッガーの哲学用語としての「ザイン Sein（「存在する」という動詞の不定形）」は、エッセの概念を参照している。 |
| lexicalization | jpn: エッセ |
| Kara-Kalpak | |
| has gloss | kaa: Bolmıs - ulıwma ham onın sanasına baylanıslı bolmagan jagdayda jasawshı obektiv bildiriwshi filosofiyalıq tusinik. Bolmıs materiallıq predmet korinisinde bolıp, materiya harekettin har qıylı formalarında korinedi ham olar biri-birinen ajıralıp turadı. Ruwxıy bolmıs adamzattın, ulıwma adamgershilik qadir qawmetlerinin, ilimiy biliwdin kategoriyaların ham printsiplerin o'z ishine qamtıydı. |
| lexicalization | kaa: bolmıs |
| Georgian | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | kat: ფორმის მიცემა |
| lexicalization | kat: ჩამოყალიბება |
| Kurdish | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | kur: bûn |
| Latin | |
| lexicalization | lat: esse |
| Latvian | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | lav: būt |
| Limburgan | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | lim: gaeve |
| Lithuanian | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | lit: būti |
| Macedonian | |
| has gloss | mkd: Суштество - (грч. τὸ ὄν; лат. ens), она што е (id quod est): ствар, предмет, актуалност, индивидуално и конкретно суштество кое ја конституира стварноста. Основното значење на поимот е "да се биде нешто", односно суштество е сè она на што на кој било начин може да му се припише дека е, она што го има битието како својственост. Суштеството е најуниверзалниот поим и темелниот објект на метафизиката, не е можно да се дефинира по родот и специфичната разлика. Поимот суштество како такво (ens ut sic) е еден и аналоген, изрекува крајна апстракција и кажува само дека нешто е, значи му се противи на ништото (нулата), и ги опфаќа реалните и умствените суштества (ens rationis). Реалните суштества можат да бидат стварни и можни; стварните можат да бидат самостојни (супстанциите) и несамостојни (акциденциите); самостојните (супстанциите) можат да бидат независни (Бог) и зависни (створенијата). |
| lexicalization | mkd: суштество |
| Min Nan Chinese | |
| has gloss | nan: Tī pún-thé-lūn lāi-té, chûn-chāi sī chí jīm-hô ē-tàng hông kóng-chò ū / tī-leh ê mi̍h. Tùi sím-mi̍h sī chûn-chāi ê pún-chit, tī bô-kâng ê tiat-ha̍k, pí-lūn Aristotle-phài, Tāi-lio̍k Tiat-ha̍k, Chûn-chāi-chú-gī, Islam, kap Marx-chú-gī, kái-soeh lóng koh-iūⁿ. |
| lexicalization | nan: chûn-chāi |
| Dutch | |
| has gloss | nld: Het zijn is de meest eenvoudige staat van alles en iedereen. Het is de ultieme eigenheid die alle onderscheiden begrippen gemeen hebben, wanneer men abstractie maakt van al hun verdere eigenschappen. Daarom wordt het ook als de ultieme bestaansgrond beschouwd, waarin alles en iedereen verenigd is, in en uit voortkomt. |
| lexicalization | nld: zijn |
| Norwegian Bokmål | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | nob: er |
| Novial | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | nov: es |
| Papiamento | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | pap: formá |
| lexicalization | pap: resolbé |
| Pennsylvania German | |
| lexicalization | pdc: sei |
| Polish | |
| has gloss | pol: Byt (gr. το ον to on lub ουσια ousia; łac. ens) – podstawowe pojęcie metafizyki klasycznej, którą współcześnie nazywa się też metafizyką ogólną albo ontologią. Rozumienie pojęcia bytu różni się w zależności od tradycji filozoficznej, ale ogólnie można powiedzieć, że wyróżnia się byt w sensie dystrybutywnym (czyli każde coś, co istnieje w jakikolwiek sposób – por. przedmiot) i byt w sensie kolektywnym (czyli zbiór wszystkiego, co jest). |
| lexicalization | pol: byt |
| Portuguese | |
| has gloss | por: Ser, como verbo e nome, corresponde ao einai (grego), esse (latim), essere (italiano), être (francês), to be e being (inglês), e sein (alemão). Em todas essas línguas, o termo ser exerce a dupla função de verbo absoluto e de verbo cópula. É ao mesmo tempo estado e conteúdo de sua função lexical. Nesta acepção, diz-se que Ser é um verbo de existência. Ser tem sido um tema dominante da filosofia contemporânea devido, respectivamente à denúncia heideggeriana do esquecimento do Ser. |
| lexicalization | por: ser |
| lexicalization | por: estar |
| Quechua | |
| lexicalization | que: kay |
| Moldavian | |
| has gloss | ron: Fiinţă este un termen din filosofia greacă şi apoi din întreaga filosofie europeană până în secolul al XVII-lea desemnând realitatea absolută sau ceea ce rămâne neschimbat pe dedesubtul schimbărilor, ceea ce trebuie descoperit dincolo de aparenţele sensibile, căutarea fiinţei revenind ontologiei. - În traducere exactă, Fiinţă înseamnă "ceea ce este", aşa cum este definit termenul în limba greacă: to on. Traducerea este certificată şi de filosofia germană: das Ding ist Sein (lucrul este fiinţă). Concepută ca o realitate inteligibilă şi cauză din care emană toate existenţele particulare, fiinţa era confundată adesea cu Dumnezeu. Odată cu critica kantiană a ontologiei, interesul raportării aparenţei la realitate, se deplasează spre relaţia între un moment al devenirii şi această devenire însăşi luată în totalitatea ei (Hegel). În sensul său vechi, termenul de fiinţă („Sein”) a fost preluat de Heidegger care înţelege prin el ceea ce se manifestă şi se dezvăluie prin "fiindurile" particulare („Seiendes”), considerate în diferenţa, particularitatea lor "ontică", ceea ce se dezvăluie dar rămâne în acelaşi timp, esenţialmente retras în sine. |
| lexicalization | ron: fiinţă |
| lexicalization | ron: Ființă |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | ron: fi |
| Russian | |
| has gloss | rus: Бытие́ — философское понятие, фиксирующее аспект существования сущего в отличие от его сущности. Если сущность определяется вопросом: «Что есть сущее?», то бытие вопросом: «Что значит, что сущее есть?». Поскольку бытие может пониматься как одно (см. Парменид), так как термин «бытие» часто используют для обозначения мира как целого, в отличие от мышления, которое ему противостоит. Предмет изучения онтологии. Противоположные понятия — небытие и ничто. Существенные философские проблемы — соотношение бытия и мышления, соотношение бытия и времени, соотношение бытия и небытия. Бытие (философ Сергей Речка) Бытие есть Материя, реализующаяся в Потребностях и осознаваемая, соизмеряемая Разумом; - настоящее является единым, фундаментальным, всеобъемлющим философским законом. Материя (вещественная и невещественная) есть то, из чего состоит разумное существо и окружающая его среда. |
| lexicalization | rus: бытие |
| lexicalization | rus: Бытиё |
| lexicalization | rus: стоить |
| lexicalization | rus: происходить |
| lexicalization | rus: находиться |
| lexicalization | rus: быть |
| Slovak | |
| has gloss | slk: Bytie je všetko existujúce materiálne, ako aj ideálne, nezávisle od akéhokoľvek ďalšieho určenia; to, prostredníctvom čoho je niečo súcnom (ens); to, čo je identické v súcne, základ jestvujúcna. Pokiaľ bytie vystupuje ako základ (logos) súcna (on), označuje Martin Heidegger rozlišovanie bytia a súcna ako onotlogickú diferenciu. |
| lexicalization | slk: bytie |
| lexicalization | slk: byť |
| Slovenian | |
| has gloss | slv: Bivajoče (grško τὸ ὅν: tò ón; latinsko ens; nemško das Seiende; angleško being) v pomenu vsega, kar obstaja oziroma eksistira in ni nebivajoči nič. V filozofiji razumemo besedo »bivajoče« na več načinov, ki se lahko pomensko prekrivajo s pomeni biti, bitje in soštvo . Slednje se uporablja nekoliko manj pogosteje. Vpraševanje po bivajočnosti bivajočega, zakaj bivajoče biva in zakaj ni raje nič, odsotnost vsakršnega bivajočega, velja za enega najpomembnejših filozofskih problemov. Na kaj je tisto poslednje bivajoče (substanca, bitnost), ki je temelj oziroma podlaga vsakega bivanja ter se vsako drugotno bivajoče nanaša na to prvotno, so različna filozofska obdobja odgovarjala drugače. Problem bivajočega se ne pojavi samo v zahodni filozofiji (antična, krščanska, arabska filozofija) pač pa tudi v vzhodni filozofiji (hinduistične daršane in budistične šole). |
| lexicalization | slv: bivajoče |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | slv: biti |
| Castilian | |
| has gloss | spa: Ser es el atributo filosófico que se le adjudica a una entidad capaz de definirse a sí misma frente a un medio. |
| lexicalization | spa: Ser |
| lexicalization | spa: acabar |
| lexicalization | spa: conformar |
| lexicalization | spa: terminar |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | spa: educar |
| lexicalization | spa: formar |
| lexicalization | spa: desarrollar |
| Sardinian | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | srd: èssere |
| Serbian | |
| has gloss | srp: Биће (грчки: τὸ ὄν, латински: ens, старословенски: бъітиѥ) је филозофски појам који означава оно што јесте . Све стварно и ништа нестварно спада у домен бића. Појам бића понекад означава и индивидуално постојање (нпр. живо биће, људско биће, итд.) . Промишљање бића има средишње место у западној филозофији од Парменида до Хајдегера. Наука о бићу се назива онтологија. |
| lexicalization | srp: Биће |
| Spanish Sign Language | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | ssp: ser |
| Swedish | |
| has gloss | swe: Väsen, |
| lexicalization | swe: väsen |
| Tagalog | |
| has gloss | tgl: Ang pagiging (Ingles: being) ay isang konsepto ng nag-iisang kamalayang kaugnay sa sarili at sa ego, at sa kung paano ito umuugnay sa katawan. May kaugnayan ito sa pagkatao. |
| lexicalization | tgl: Pagiging |
| Turkish | |
| has gloss | tur: Varlık, felsefenin temel kavramlarından birisidir. Varolan, ya da varolduğu söylenen şey, varlık kavramının içeriğini oluşturur. İlk olarak Elea okulu'nun öncüsü Parmanides tarafından kullanıldığı sanılmaktadır. Farklı felsefe okullarında ya da akımlarında farklı anlam katmanların ele alınmakta ve tanımlanmaktadır. Öznel ve nesnel varlık tanımları sözkonusudur ve bu varlık kavramı özellikle varlık teorisinde (ontoloji de) temel bir rol oynar. Varolanın varoluşu durumu, ancak varolan şeylerle varlık arasında bir ayrım sözkonusudur. Varlık varolanların her birinde mevcut olan niteliktir bir anlamda. Aristoteles varlığı varolanların içerisindeki özdeş olan nitelikler olarak belirtir. Bütün olanların genel kavramı. Gerçek varlık ve düşünsel varlık olarak iki ayrı şekilde belirtilir. Gerçek varlık varoluş olarak belirtilirken, düşünsel varlık öz olarak belirtilir. |
| lexicalization | tur: varlık |
| lexicalization | tur: durmak |
| lexicalization | tur: tutmak |
| Ukrainian | |
| has gloss | ukr: Суще або буття — одне з найважливіших, найбільш абстрактних світоглядних понять, до яких дійшло людство в процесі свого розвитку. |
| lexicalization | ukr: Буття |
| lexicalization | ukr: суще |
| lexicalization | ukr: перебувати |
| Chinese | |
| Show unreliable ▼ | |
| lexicalization | zho: 是 |
| Links | |
|---|---|
| Show unreliable ▼ | |
| similar | e/nl/Zijn |
| Media | |
|---|---|
| media:img | Aristotle Altemps Inv8575.jpg |
| media:img | Being Parmenides.png |
| media:img | Parmenides.jpg |
| media:img | Plato-raphael.jpg |
| media:img | Swedish Windsor Chairs.jpg |
| media:img | Top of Atmosphere.jpg |
Lexvo © 2008-2024 Gerard de Melo. Contact Legal Information / Imprint
